5 Avgust, 2021

Prvo tromesečje - moje iskustvo

Sada kada sam u drugom tromesečju želela sam da podelim sa vama svoje iskustvo iz prvog. Mnogi od vas ne znaju da smo se moj suprug i ja borili sa sterilitetom oko 12 godina. Kada smo se venčali, u početku nismo mnogo obraćali pažnju na to ali smo posle nekog vremena shvatili da nešto nije u redu. Tako je počelo naše dugo putovanje i borba koja se na kraju isplatila. Iza nas je 6 vantelesnih oplodnji kao i razne druge procedure. Bili smo na pragu da odustanemo i ja sam nekako bila sigurna da ni ovoga puta neće uspeti pa sam bila dosta opuštenija.

Vantelesna i manastir Tumane

Pre ove poslednje vantelesne smo otišli do manastira Tumane koji je poznat po svojim čudima. Kao vernik nisam nimalo sumnjala u moć svetitelja, ali nisam znala hoćemo li imati tu sreću da i nama pomognu. Kada sam ušla u manastir i položila ruke na kovčeg u kojem se nalaze mošti Svetog Jakova osetila sam kako mi je kroz telo prošla neka toplota. Na neki način smatram da je nakon 12 godina borbe ovo zaista jedno čudo.

Prvi simptomi trudnoće

Oni koji su znali da smo radili vantelesnu su me u tom periodu pitali da li osećam neke simptome. Znala sam da je rano za bilo kakve simptome a ja ih svakako nisam ni imala pa sam na neki način bila ubedjena da ni ovoga puta nije došlo do trudnoće. Sada kada vratim film unazad jedini simptom koji sam osećala je bio neverovatan umor. Bila sam toliko iscrpljena i umorna da sam mogla da preležim ceo dan.

Kako smo saznali da sam trudna

Kao i uvek posle svake vantelesne radili smo analizu Beta Hcg iz krvi koja treba da pokaže da li ima trudnoće ili ne. Pre nekoliko godina nakon vantelesne koju smo radili u Pragu prvi put je beta bila pozitivna ali je rezultat bio jako mali. Brojka je tada bila 35 a mi smo bukvalno bili presrećni jer je prvi put pozitivna beta. Ona se tada duplirala normalno ali je ubrzo došlo do spontanog. Sećam se da sam tog desetog maja ujutru vadila krv i čekala rezultate na e mail. Bila sam neverovatno nestrpljiva i nervozna. Sve u meni je treperelo i samo sam želela da što pre saznam rezultat.Otvarala bih sto puta e mail da proverim da li nije slučajno zalutao rezultat u spam pošti. Postavili smo ručak i Bokiju je zazvonio telefon. Dok je pričao telefonom ja sam otvorila e mail i pročitala rezultat koji je bio 384,5. Počela sam da plačem i rekla mu da nam je stigao rezultat. Sigurna sam da je pomislio da je negativan po mojoj reakciji. Kada sam na glas izgovorila kolika je beta, zagrlio me je i rekao da je nekako predosećao da će tako biti. Za nas je to bio veliki šok, posebno za mene. Saznanje da sam trudna, da se u stomaku nalazi beba je bilo fenomenalno i u isto vreme zastrašujuće. Vodjeni prethodno neuspelom trudnoćom strahovali smo od ponavljanja bete. Beta se ponavlja za dva dana i ukoliko se pravilno duplira to je znak da je trudnoća dobra. Druga beta je bila i više nego odlična pa sam zvala kliniku gde smo radili vantelesnu i saopštila im rezultate. Zakazali su mi ultrazvuk za dve nedelje.

Otkucaji srca i prvi ultrazvuk u 6 nedelji

Dok nisam ostala trudna uvek sam mislila kako će sve biti super kada budem saznala da sam trudna i da se tu završavaju sve moje strepnje. Nakon dve bete sada nisam mogla da dočekam prvi utrazvuk. Nadala sam se da ćemo čuti otkucaje srca što i jesmo. Posebno mi je bilo drago što je i moj suprug prisustvovao prvom ultrazvuku. Osećaj kada prvi put čujete to srculence da kuca je neopisiv. Krenule su mi suze radosnice i bila sam presrećna jer je doktorka rekla da je to jedna potpuno zdrava trudnoća i da je sa bebom sve u redu. Pao mi je kamen sa srca.

Ekspertski ultrazvuk, dabl test i prenatalni test u 12 nedelji

Sledeći bitniji ultrazvuk je taj prvi ekspertski gde se proverava da li beba raste kako treba i da li slučajno postoji mogućnost da ima Daunov sindrom. Hvala Bogu na ekspertskom je bilo sve dobro, rezultati su bili odlični i doktor me je obradovao i rekao da očekujemo dečaka. Tog istog dana sam uradila i Dabl test. Rezultati su bili dobri osim statistike za godine, što sam i mogla da očekujem da će biti tako pošto imam 37 godina. Doktor je savetovao da za svaki slučaj uradimo i prenatalni test kako bismo isključili svaku mogućnost da sa bebom nešto nije u redu. Rezultate prenatalnog sam čekala 12 radnih dana. Genetičarka me je pozvala i rekla da je beba sto posto zdrava i čestitala jer ću postati majka jedne lepe devojčice. Bili smo u šoku jer smo prvo mislili da je dečak ali istovremeno i jako srećni zbog novog saznanja. Sada smo znali sto posto pol bebe. Javila sam vesti užoj porodici koja se radovala zajedno sa nama.

Simptomi tokom prvog tromesečja

Ono što pamtim da me je pratilo kroz pvo tromesečje je neverovatan umor. Dan za danom bih preležala jer nisam imala snage bukvalno ni za šta. Obavezno bih morala da odremam popodne barem na 15 minuta. Drugi bitan simptom je mučnina i gadjenje na odredjenu hranu i mirise. Smetali su mi mirisi hrane kao i parfema. Bilo je jako neprijatno da pripremam jelo jer bi mi se sve smučilo od mirisa. Srećom nisam povraćala ni jednom i trudila sam se da jedem ono šta mi u tom momentu prija.

Hrana koja mi je pomogla da ublažim mučninu

Ne znam zašto ovaj simptom zovu jutarnjom mučninom kada je kod mene veći problem bio sa večernjom mučninom. U stvari mučnine je bilo tokom celog dana ali bi se povećavala kako bi se bližilo veče. Najveći problem je bila večera. Šta jesti a da ne izazove još veću mučninu? Hrana koja bi mi jedan dan prijala sutra dan bi mi bila odbojna. Za ublažavanje mučnine su mi pomagali bademi, voda sa limunom i krekeri. Kafu nisam pila uopšte i izbegavala sam masnu hranu jer mi je izazivala mučninu. Za doručak bih jela ili jaja sa spanaćem i nekim povrćem ili ovsene pahuljice sa mlekom i bananom. Kako je vreme prolazilo i kako se bližio kraj prvog tromesečja tako je i mučnina nestajala a snaga se vraćala. Bila sam presrećna kada se završilo ovo tromesečje jer je to najkritičniji period u trudnoći.

Beba je nešto što nosiš u sebi devet meseci, u naručju tri godine, a u svom srcu do kraja života.”

Meri Mejson